Tri godine od smrti Đorđa Balaševića: Seća li se Novi Sad?

@prosveta26

Kad si opisivao sebe zaboravio si da dodaš i fabrikovanje izmišljenih citata u uzaludnom pokušaju da deluješ pametnije.

Лепо описано. Осим песама, Ђоле је писао и романе и чланке за новине. Писао је текстове за друге извођаче; интересантно је упоредити верзије "Сватовским сокаком" које певају он и Здравко Чолић. Управо из једног од његових романа је реченица која је у потпуности описала НС и Србију: "Они који те воле, не умеју то да покажу, а они који те мрзе не умеју то да сакрију."
Која ми је најдража песма? Ишао сам у основну кад се појавио "Раздељак" и купио синглицу са смешним омотом, а онда је дошла "Катрин/Живот је море", па тако редом. Већ сам био стар кад се појавио "Баронов бал", његова, колико знам, последња песма. Увек је она нова била интересантнија од старе, па кад чар новине исхлапи, враћао бих се његовим првим албумима. У школи смо папагајски учили да су "песници пробуђени делови народа", али за Ђолета је, са моје тачке гледишта, то било тачно. Заиста, на дан је кад је мој отац рођен, тамо је посађен орах, а супругу сам упознао као у песми "Провинцијалка", с тим што смо обоје били провинцијалци у, за нас тада великом, НС.
О мртвима ништа осим доброг, а о Ђолетовој фамилији сте већ писали, па ја ту ништа не бих додавао.

Jeste "veštinu" argumentovanja besmislenim kvazi-citatima, koji ništa ne govore a kao pokušavaju biti pametni i indirektno uvredljivi, naučili na SNS akademiji?
Vi botovi ste jako zabavni sa svojim neobrazovanjem i nažalost ovo jeste nasilno ćirilisanje. Ćirilica je i suviše lepo pismo da ga koristite u svoje male nacionalističke, radikalske svrhe.

"Незналица се познаје по томе што је умишљен, што расправља о оном што га се никако не тиче и што другима забрањује нешто што сам чини."

Ne znam o cijem narodu govoris, ali zvuci kao da nisi svetsan desavanja van SFRJ, pa mislis da je agresija na Srbiju imala bilo kakve veze sa tadasnjom vlasti. Ko god nije hteo da bezuslovno preda drzavu zapadu je prosao na isti nacin i znatno gore (+kopnena invazija). Drugim recima, ko god da je bio na vlasti, a da nije zapadnjacki izdajnik bi doveo do istog ishoda.

@w/e

Možda je taj tvoj narod zaboravio ali mi građani se sećamo zbog čega nas je NATO bombardovao. I nismo oprostili ni onima koji su bili tada na vlasti, ni onima koji su ih na vlasti držali, a ni šu*cima koji su nam rušili mostove umesto da im se svima redom i temeljno naspominju majke da ih ne preostane ni blizu dovoljno da opet podignu glavu.

Niko ne pamti Velju jer narod voli samo da slusa lepe stvari, ne i da zaista radi nesto. Ukoliko mogu za samo 25 godina da zaborave sta je nato radio ovom narodu i da ih velicaju kao spas i nesto cemu treba da tezimo, zasto ne bi mogli da zaborave coveka koji je mali deo te price?
Sa druge strane, neradnici i klosari su uvek dobro prolazili. Razni muzikanti, glumci i ostali zabavljaci poput sportista, bez po' grama mozga i doprinosa bilo cemu sem sopstvenom uspehu uzivaju nacionalne penzije, poklone, ordenja itd.

Djole je pevao BISTROOKIMA

Otimao se barabama celog života, sa promenljivim uspehom... Konačno im dopao šaka nakon smrti, unovčiše ga oni kojima je dao sve.

Ja sam rodjeni Novosadjanin, sa mamine strane smo cetvrta generacija u ovom gradu i za mene je Djole vazan deo ovog NS-a, i kada je bio ziv i nakon sto je preminuo. Kako da ga zaboravim kada je on stalno tu, na radiju, u kaficima po centru grada (srecom), kada se uvek setim nekog njegovog lepog stiha...Recima je baratao kako je hteo, neverovatan je bio njegov talenat za lingvistiku a, jos je i vaznije, bio je dobar covek. Uvek u mom srcu moj drug (cak sam ga i licno upoznao) Djole.

Siguran sam da ga mi Salajčani nikad zaboraviti nećemo,a pogotovo oni sa kojima je išao u OŠ Vuk Karadžić,a i ja koji sam putovao sa njim po celoj Srbiji

Čovek koji je bio tolerantan, pun ljubavi, skroman,jednostavan, porodičan. Zato su najveće patriote oni koji se zalažu za mir i prosperitet svoje nacije a ne za rat i sukobe sa drugima.

Slušala sam te kada sam bila tužna,kada sam bila srećna i sada kada si otišao na bolje. Zauvek Djole Sapatnik naš.

Fališ Đole. Nadam se da nas od gore paziš i krstariš panonskim nebom. Mirno nebo ti želim.

Штета за таквог песника, оде релативно млад, то се рађа једном у 1000 година. Обележио је једно време а с њим као да је умро добар део тог времена...

"Samo da rata ne bude"
Đorđe Balašević

Ima pesama koji su mi ostale u secanju ali isto tako ima albuma koje preskacem.

Đole je INSTITUCIJA!
Vojvodine, širokog srca, mirnih ljudi, multikulturalnosti, mira, stiha, pesme, priče, Novog Sada, ljubavi, ravnice, vojvođanskog načina života koga i Dunav pretiče, dobrosusedskih odnosa, miroljubivosti, neagresivnosti, suživota sa svetom ...
Đole je jedan jedini. Zauvek. Nikada neće pasti u zaborav.
Jer Đole je Đole. Naš.
I to svi ljudi znaju. Ljudi.
A oni drugi ... to ionako nikad neće razumeti.

Волим овај град ВОЛИМ НОВИ САД!

Živeti slobodno

... a mi ne možemo i nećemo.

I tako se desi skoro svaki put kad se društvo okupi i zapevamo,
a ne retko i kad smo sami - Đole i ja

...nikada nece nestati Balasevica, makar ne u onima na koje je uvek mogao racunati. Decu "urnisem" njegovim pesmama i ako vec ti tekstovi nece dospeti u udzbenike gde im je mesto, svojoj deci cu ih usaditi posto-po to. Djole zivi!

Tri godine nakon što je Balašević preminuo, sećanje na njega je praktično u potpunosti nestalo iz javnog prostora.
Za to nije zaslužan niko drugi sem naslednika, koji su agresivnim pokušajima monetizacije svakog traga njegovog stvaralaštva, pa i nastupa tribjut bendova, bukvalno ugasili sve pokušaje očuvanja sećanja na njegovo delo.
Žalosno i podosta ljudski bedno...
(by M. Ekmedžić)

@Каменорезац Топлица
i Velja ribar je slusao balasevica.

slava obojici

U sećanju grada i ljudi ostaje divno sećanje na NAŠEG Balaševića!

Jedni ga hvale, drugi žale, treći kažu: "E, moj brale, taj je bio..."
Đole je jedan i večan, za sve nas koji smo odrastali uz njegovu muziku.
Al ne volem kako porodica baca senku na njegovo delo.

vrhunski pesnik i umetnik, uz čije pesme smo stasavali, voleli, pevušili, recitovali prvoj devojci...
Mnogo smo ga voleli i mi dođoši koje je ne retko znao onako lepo vojvođanski, kulturno, uvrediti ..ooo... da, uvrediti....

Svi oni koji nose u srcu i osećaju Novi Sad sigurno ga se često sete, jer je grad protkan Đoletom isto kao što su naši životi protkani njegovim stihovima

Radikalsko biće ne može da razume duh Novog Sada.

Đole

Ikona Novog Sada! Gde cete mu postaviti spomenik, gde ce biti Bulevar njegov? Gde Novi Sade koji više nisi isti!

Đorđe Balašević koji je proglašen počasnim građaninom Pule dobio je u tom gradu klupu na kojoj je urezano " Na stanici u Puli" Đorđe Balašević. Kamena klupa je postavljena na njegov rođendan 11. Maja 2022. Bravo Pula !

Прошао недавно Цвијићевом, видим госпођу Балашевић како улази у кућу, и помислим како видим неког блиског. Ђоле је целу његову породичну причу делио са људима, и практично је проширио своју породицу на милионе људи који његову кућу доживљавају као део своје прошлости. Тугујем за Ђолетом, и за тим Новим Садом. Чувајмо још оно мало, што је остало. Хвала ти Ђоле!!!!!!

Ovde je najveća čast kad pisca nazovu Novi Njegoš.Nisam ja tome dorastao. U ovim vremenima jedva postižem da ostanem stari Đole. Đole Balašević najveći kantautor univerzuma.Bilo mi je čast pratitiga na koncertima po bivšoj Jugi,a šire

Hvala novinaru 021.rs za napisana ova divna sećanja radosti i tuge

Oni sa dušom i srcem ce ga se uvek sećati.Đole će večno živeti.

,,... jer reči jesu moje igracke, cakle mi se u glavi kao oni šareni staklici kaleidoskopa.''
Tvoje pesme su bile kao filmovi, slusas i vidis, vidis i zivis.
Hvala ti sto si mi ulepsao mladost i naucio me lepoti.

Ala si se Vi sad nalupetaoli. I pri tom poredite babe i žabe. Ali stav se vidi i kroz to namerno, nasilno ćirilisanje. Nepismeni ste, ne znate da se izražavate, srpski jezik vam je kao strani, srpsku književnost ne volite, "operišete" vokabularom do 500 reči ali bitno da svoj "patriotizam" naglašavate ćirilicom, koja je predivno pismo, ali Vama i sličnima služi kao "oružje" dokazivanja srBstva (namerno sa B i bez jednačenja suglasnika po zvučnosti jer Vama slični nepismenjaci je ne priznaju, pa sam ironična). Spremni ste i jednog pesnika da umanjite i relativizujete jer nije bio nacionalista ali kladim se da je slavio i božić i slavu kad Vi i Vaši "to niste smeli", onda pedesetih i šezdesetih.

Još uvek odzvanja ta vest i budi tugu. Bar nama koji smo ga voleli.

Pa čak i oni koji nisu voleli njegovu muziku, čemu lupate minuse?

Portret života mog naslikao je Đole i svaka pesma u mom slučaju ima neku ličnu sliku...
19.02. proglasih danom za plakanje za svim onim stihovima koje nije stigao podeliti sa nama i svim budućim događajima za koje neću imati neku novu pesmu da je za sliku zakačim...
Ali Đole je tu zauvek - jer dok je nama nas...

Mi koji smo ga voleli i slušali ga, mi ćemo ga se uvek sećati..a za ostale me i nije briga.

Novi Sad se seća i uvek će se sećati. Onaj pravi Novi Sad...

Sećanje je smešna lupa, koja sitne stvari uveličava...

Nas Djole,ostaće zauvek u našim srcima.

Naš Đole je tu sa nama u njegovom Novom Sadu,u Vojvodini...i uvek će biti....

Dok je bio živ, bio je osećaj da, baš i samo u ovom gradu, među nama hoda zivi bog, kojeg možemo u svakom trenutku sresti iza ćoška. Kad je preminuo, delovalo da je Novi Sad izgubio dušu i više nikad neće biti kao pre. Međutim, uz dosta, kažem, "nepromišljenih" poteza njegove porodice, pamćenje o velikom kantautoru bilo zamućeno, pa sad već ima osećaja kao da ga uopšte nije ni bilo. Tužno!

Pozdrav Đole za tebe gore i sve moje drage voljene ljude, nikad zaboravljene..Večnost.

Čovek, humanista, talentovan, originalan, inspirativan, spoj melanholije i humora, nepopravljivi optimista, bogat duhom...

Nikada, ali nikada, nećeš biti zaboravljen...

Djordje Balasevic je najpopularniji Novosadjanin svih vremena zasluzeno. Nisam bio neki poseban obozavac njegove muzike.

Веља Рибар 1999. испод срушеног моста Слободе при Нато ударима спаси 9 душа од дављења ,поста заслужни грађанин Новог Сада ,али доби само у Ср.Каменици таблу Кеј Веље Рибара ,да ли се некад спомињало име Велимир Теодоровић на дан његове смрти ? а запослише га у ЈКП Чистоћи па му дадоше и отказ ,умре у беди а Чистоћа га сахрани ,да ли град Нови Сад памти наше хероје ? или само по неке музичаре ,Веља није био Панонски морнар али је био Дунавски морнар

sa velikom zahvalnošcu što mi je svojim umetničkim talentom, specifičnom jednostavnom duhovitošcu i ljudskim humanim osobinama obogatio život.